Etarsko ulje pačulija se dobija parnom destilacijom osušenih listova žbunaste biljke Pogostemon cablin, koja prirodno raste u jugoistočnoj Aziji, tačnije u Maleziji, dok se danas kultiviše i uzgaja u Indoneziji, Kini, Indiji i Sejšelima.
Pačuli se bere ručno, obično se dozvoljava fermentacija pre nego što se ulje izvuče parnom destilacijom. Ulje pačulija je obično žućkasto ili zelenkasto braon boje,zavisno od kvaliteta zemljišta, nadmorske visine, klime iz zemlje porekla.
Pojedina ulja mogu biti i veoma gusta sa izuzetno jakim i prodornim zemljanim mirisom.
Etarsko ulje pačulija ima veoma snažan,drvenasto-zemljani ali i sladak miris. U parfemskoj umetnosti i industriji, se uglavnom koristi kao jedna od glavnih baznih nota. Zbog svojih karakteristika veoma je cenjen i omiljen kao vrhunski fiksativ – komponenta parfema koja produžava trajnost i postojanost.
Upotreba pačulija proteže se kroz kompletan razvoj ljudske civilizacije: od egipatskih faraona, Rimske imperije do savremenih dana.
Etarsko ulje pačulija se odlično miksuje sa drugim esencijalnim uljima kao što su vetiver, sandalovina, kedroovo i ulje bergamota. Isto tako odlično se poklapa sa vanilom, ružom, jasminom ali i drugim citrusnim uljima.